Kako su me šikanirali u Sarajevu jer sam Srpkinja
Bura koju je podigla debata Čedomira Jovanovića i Milorada Dodika još uvijek ne jenjava. Osim uobičajenih “navijanja” za jednog ili drugog, debata je iznjedrila dosta materijala za nove šale tako je na Facebooku nastala grupa “Stop šikaniranju u sarajevskim trafikama i restoranima”, čiji članovi zbijaju šale na račun Dodikove izjave…
… da Srbi u Sarajevu ne mogu ni novine kupiti bez da ih se šikanira.
Između brojnih komentara i primjera “šikaniranja” našao se i onaj Svetlane Cenić koja je navela nekoliko primjera kako je se “maltretiralo”:
“Želim da prijavim nekoliko slučajeva šikaniranja i ugrožavanja mojih elementarnih ljudskih prava, da ne kažem demokratskih! U ćevabdžinici “Željo” nisu hteli da mi naplate ćevape, iako pouzdano znaju da sam ja Srpkinja. Gospodin nije hteo da čuje da platim, samo je ponavljao: “Nema govora, gospođo, kuća časti!”, i pored mojih upornih navaljivanja, gde je moglo doći i do incidenta. Time je ugrozio …moje elementarno pravo da trošim pare! U kafanama mi redovno stižu ture pića, a da ih ja ni poručila nisam. Gospoda čak neće ni da se identifikuju tom prilikom. Frizerski salon “Šabić” mi je uputio, možete misliti, poziv da dođem kad hoću i da imam frizuru od njih, čime je još jednom pogaženo moje srpsko dmeokratsko pravo da, ako hoću, i čupava hodam i da me samo Srbi (o)šišaju. Da ne govorimo o taksi službi! Taksisiti se redovno ispričaju sa mnom kao da smo rod rođeni, a nismo. Šta reći o JKP “Park”, rasadnik u Nedžarićima, gde pored onoga što platih, pokloniše mi sadnice ruža. Možete misliti te drskosti! O znanima i nezanima koji prilaze na ulici i pitaju za zdravlje, potpuno neovlašteno, da ne govorim. Šta reći na ovakva šikaniranja?!”, u svom postu piše Cenić.
Također, jučer je jedan građanin Sarajeva napravio mali eksperiment, te je otišao na trafiku, predstavio se kao Srbin i zatražio srpske novine. Kako se vidi iz video snimka, bez problema je dobio ono što je tražio.
(Vijesti.ba)
